Zaštita od poplava

Sistem za odbranu od poplava čine odbrambeni nasipi prve linije uz reku Dunav i uz vodotok Plazović. O značaju i složenosti delatnosti govore činjenice da se ovim objektima neposredno brani preko 40.000 ha zemljišta, kao i deset stambenih naselja sa približno 50.000 stanovnika sa kompletnim privrednim potencijalom i infrastrukturom, dok se branjeno područje nalazi nekoliko metara ispod nivoa visokih dunavskih vodostaja. Stoga je održavanje ovih objekata, kao i praćenje i evidentiranje slabih mesta na sistemu odbrane (koja se ukazuju naročito tokom odbrana od poplava) i njihova sanacija od suštinske važnosti za zaštitu područja. Ovi objekti su dimenzionisani na tzv. 100-godišnju veliku vodu (statistička kategorija koja predstavlja visoku vodu sa verovatnoćom pojavljivanja jednom u sto godina). Svedoci smo klimatskih promena i povećanja meteoroloških ekstrema u šta spadaju i ekstremno visoki vodostaji. Time bi ova delatnost dodatno trebala dobiti na značaju.

Ovo preduzeće se bavi održavanjem velikog kompleksa objekata za zaštitu područja od štetnog dejstva velikih voda Dunava i Plazovića kao i na sprovođenju odbrane od poplava i odbrane od leda.

Linije odbrambenih nasipa uz Dunav podeljene su na tzv. sektore određenih dužina. Svaki sektor održava i nadgleda neko od vodoprivrednih preduzeća na području rečnog sliva. Sektor odbrane od poplava pod oznakom D.12. na levoj obali Dunava (gledajući u smeru rečnog toka), od državne granice sa Republikom Mađarskom do Bogojeva održava VDP "Zapadna Bačka". Sektor u dužini od oko 61 km nasipske linije obezbeđuje deo meliorativnog područja sa zaleđem koje se prostire od Km 1433 do Km 1367 dunavskog toka.

Pored nasipa I odbrambene linije postoje i lokalizacioni nasipi i nasipi II odbrambene linije u dužini od 75,56 km. Ove odbrambene linije, zbog nedostatka sredstava, nisu u programu održavanja niti rekonstrukcije, a njima bi se eventualni prodori mogli donekle lokalizovati. KLIKNI Nasip I o.l. i plavne zone

Do danas su izvršene rekonstrukcije prve odbrambene linije na celokupnoj dužini u vidu nadvišenja krune i pojačanja kosine prema branjenom području. Time je postignuta mogućnost odbrane od velikih voda Dunava sa aspekta visine nasipa, verovatnoće pojave (statistički jednom u sto godina), bez potrebe izgradnje privremenog nadvišenja nasipa.

Redovno praćenje vodostaja reke i dobra vodoprivredna saradnja sa susednom Mađarskom u proteklom periodu rezultirala je blagovremenim reagovanjem prilikom nailaska poplavnih talasa, tj. visokih vodostaja. Nadležni vodoprivredni organi dveju strana sa pažnjom prate stanje zaštitnih vodoprivrednih objekata na obe strane, sarađuju na unapređenju tehnologije održavanja i operativnog sprovođenja odbrane od poplava i preduzimaju mere i radove u cilju daljeg poboljšanja odbrambene sposobnosti zaštitnih objekata. Pretpostavka je da će normalizacijom globalnih odnosa slična saradnja biti uspostavljena i sa Republikom Hrvatskom.

Na nailazak poplavnog talasa reaguje se podizanjem pripravnosti službe za odbranu od poplava na odgovarajući nivo. Pripravnost je direktno zavisna od trenutnih vodostaja, te postoje kriterijumi za proglašenje redovne i vanredne odbrane na merodavnim vodomernim stanicama:

                U toku sprovođenja redovne i vanredne odbrane od poplava, angažovane su osmatračke i operativne grupe po operativnom planu.

Za uspešno sprovođenje odbrane od poplava neophodno je redovno održavanje zaštitnih objekata, blagovremeno obezbeđenje odgovarajućeg alata, materijala i opreme kao i stručno osposobljavanje radnika. Smeštaj ljudstva i skladištenje opreme potrebne za odbranu organizovani su u deoničnim centrima za odbranu od poplava i leda kojih na sektoru u nadležnosti preduzeća ima ukupno tri.